Цветковић је истакао да у Нову годину улази с одлучним ставом да истраје у "затезању каиша" и обуздавању потрошње, и поновио да је усвојени буџет за наредну годину рестриктивно-подстицајан.

Према његовим речима, у последњем кварталу дошли смо до корекције процене раста БДП-а и уместо планираних шест до седам одсто, тај раст је тада пројектован на три до 3,5 одсто. Морали смо да идемо на процену мањих прихода, што је утицало и на мању процену расхода, а то, опет, на рестриктивност буџета.

Он је навео да је у условима непредвиђене ситуације важно да постоје мере за превладавање кризе.

Постоји нешто што сам дефинисао као принцип континуитета, по којем је потребно пратити шта се догађа. У зависности од тога, биће предузимане или нове мере или ћемо појачавати постојеће. Наравно да имамо нове инструменте које бисмо могли да искористимо, али је прерано о томе говорити. Ипак, не сме се превидети да нам може бити и боље него што мислимо, истакао је премијер.

Цветковић је додао да ће програм опоравка светске привреде имати ефекте и на нашу економију, и указао на то да је извоз у ЦЕФТА регион, односно у земље из суседства, такође наша шанса, јер наша земља већ дуже ту бележи плус у спољној трговини.

Председник Владе указао је на то да нико од министара није био задовољан пројектованим буџетом, али да није било другог избора и да им практично није остављена могућност неслагања, јер су министри могли или да дају оставке или да прихвате буџет као такав.

Он је рекао да у Србији имамо такозвани "суфицит тражње" – прегрејану тражњу која је генерисала велико тржиште за домаћу производњу и увоз, што се онда преливало на високи дефицит у спољној трговини који је утицао на дефицит текућег рачуна плаћања.

Како се, међутим, криза развија, и код нас ће доћи до опадања тражње, због чега је један део буџета морао бити подстицајан, док је у делу државних трошкова државна каса рестриктивна, а ка привреди су планиране интервенције у сектору инфраструктуре како би се обезбедила нова радна места, истакао је Цветковић.

Као другу подстицајну меру он је навео обезбеђење ликвидних средстава која би се пласирала привреди.

Цветковић је оценио да држава мора да креира канал за преливање ликвидности из финансијског сектора у привреду, и навео да ће преко Фонда за развој следеће године из буџета стандардним начином бити пласирано 200 милиона евра у привреду, док су још 250 милиона евра буџетске гаранције за апекс кредите Европске инвестиционе банке за мала и средња предузећа.

У буџету имамо и нестандардни начин подстицаја, што значи да ће држава обезбедити суверену гаранцију за Народну банку Србије, а она ће из својих средстава, преко финансијског сектора, уливати ликвидност у привреду, објаснио је премијер.

Он је рекао да је смисао "суверене гаранције" у томе да се смањи цена капитала, и указао на то да постоји велика вероватноћа да ће она бити двоструко смањена и да ће камата на репооперације са скоро 18 одсто пасти на девет.

Кад се на тих девет одсто дода још од три до четири, колико зарачунавају пословне банке, добија се камата од 12 до 13 одсто, што је већ прихватљиво за привреднике.

Премијер је поновио да је примена Општег колективног уговора у условима кризе практично немогућа, јер би то значило повећање плата за 20 одсто и директан улазак у хиперинфлацију и хаос, при чему би додатни притисак на привреду довео и до отпуштања радника.

Цветковић је рекао да "Јат" као авиопревозник не може да добије субвенцију државе јер се то коси са међународном конвенцијом, али да може добити неки повољнији кредит.

Када је о субвенцијама реч, РТБ Бор је у бољој ситуацији, јер ће држава моћи да помогне. Нажалост, реч је о субвенцијама које само могу да помогну у преживљавању, додао је премијер.

Говорећи о гарантовању штедње до 50.000 евра и укидању пореза на штедњу од 20 одсто, председник Владе подсетио је на то да је први пакет мера који се односи на гарантовање штедње прошао процедуру у Скупштини Србије, док је други пакет пред посланицима.

Он је указао на то да се, што се тиче "Фијата", налазимо у ситуацији када је због кризе аутомобилске индустрије кључно питање да ли ћемо наставити са инвестирањем, односно да ли у 2010. години почиње производња.

Не могу да спекулишем, могу да кажем само оно што сам чуо као поруке из "Фијата". Ако све буде у реду, а очекујем да хоће, онда ће тајминг бити одличан, а ако дође до застоја, онда ћемо сачекати, објаснио је премијер.

Говорећи о изградњи "Јужног тока", он је навео да су добијене све потврде од руске стране, и оценио да ће енергетика бити стуб опоравка руске привреде.

Руска Федерација нема озбиљнијег ослонца за развој од тога и у њиховом је најбољем интересу да то ураде. Готово сам сигуран да ће тај посао бити успешно завршен, закључио је Цветковић.