Полазећи од Устава Републике Србије, који у Преамбули утврђује “да је Покрајина Косово и Метохија саставни део територије Србије, да има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе Србије и да из таквог положаја Покрајине Косово и Метохија следе уставне обавезе свих државних органа да заступају и штите државне интересе Србије на Косову и Метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима”,
Полазећи и од члана 8. Устава Републике Србије који констатује да је “територија Републике Србије јединствена и недељива”, а “граница Републике Србије неповредива”, као и од члана 182. који утврђује да ће се “суштинска аутономија Аутономне покрајине Косово и Метохија уредити посебним законом који се доноси по поступку предвиђеном за промену Устава”,
Полазећи истовремено и од основних начела и норми међународног права, а посебно од Повеље Уједињених нација, Завршног акта Конференције о европској безбедности и сарадњи из Хелсинкија (1975) и других докумената међународних организација у којима се државни суверенитет и територијални интегритет одређују као темељи савременог међународног поретка,
Подсећајући да је Резолуција Савета безбедности УН бр. 1244 (1999), уз гарантовање суверенитета и територијалног интегритета СР Југославије, одредила положај Косова и Метохије као суштинску аутономију унутар СРЈ, чији је Република Србија међународноправни следбеник,
Уверени да се питање будућег статуса Косова и Метохије мора решавати на темељу основних начела и норми међународног права, а тежећи мирном, свеобухватном и трајном решењу путем преговора,
Имајући у виду да је специјални изасланик генералног секретара УН за будући статус Косова Марти Ахтисари предао државним органима Републике Србије свој “Предлог за свеобухватно решење статуса Косова”, који не уважава суверенитет и територијални интегритет Републике Србије у односу на Косово и Метохију, а истовремено предлаже да Косову и Метохији буде признат низ права и прерогатива који припадају само сувереним државама,
Потврђујући још једном Резолуцију Народне скупштине Републике Србије усвојену 21. новембра 2005. године о мандату за политичке разговоре о будућем статусу Косова и Метохије, а посебно став да би “Народна скупштина Републике Србије свако наметнуто решење будућег статуса Косова и Метохије прогласила нелегитимним, противправним и неважећим”,
Потврђујући и Платформу државног преговарачког тима о будућем статусу Косова и Метохије од 5. јануара 2006, основне ставове изнесене у говорима председника Републике Србије Бориса Тадића и председника Владе Републике Србије Војислава Коштунице на бечким преговорима 24. јула 2006, као и садржину докумената које је државни преговарачки тим изложио током 2006. године на преговорима у Бечу (о децентрализацији власти у Покрајини и оснивању нових општина са српском већином, заштити Српске православне цркве, њених цркава и манастира, њене имовине и српског културног наслеђа у Покрајини, економским и другим питањима),
Народна скупштина Републике Србије утврђује следеће ставове:
Народна скупштина Републике Србије закључује да Предлог специјалног изасланика ГС УН Мартија Ахтисарија крши основне принципе међународног права јер не уважава суверенитет и територијални интегритет Републике Србије у односу на Косово и Метохију. У овом предлогу Косову и Метохији се неосновано и у супротности са међународним правом придају атрибути суверене државе, чиме се на противправни начин полажу темељи за стварање нове независне државе на територији Србије.
Народна скупштина стога одбацује све ставове из Предлога специјалног изасланика генералног секретара УН којима се крши сувереност и територијални интегритет Републике Србије као међународно признате државе. Народна скупштина упозорава да се на овај начин доводи у питање могућност постизања компромисног, споразумног решења као основног циља преговора о будућем статусу Косова и Метохије.
Народна скупштина још једном истиче да се само преговорима под окриљем Уједињених нација, без притисака и вештачки одређених рокова, може доћи до узајамно прихватљивог и трајног решења, које ће бити у складу са међународним правом и демократским вредностима уграђеним у темеље савремених држава и њихових међусобних односа.
Полазећи од овог суштинског опредељења, Народна скупштина обнавља мандат државном преговарачком тиму и обавезује га да на предстојећим преговорима у Бечу о будућем статусу Косова и Метохије заступа претходном Резолуцијом Народне скупштине усвојену а овом резолуцијом потврђену политику одбране суверенитета и територијалног интегритета Републике Србије, заштите права и интереса српског народа и Српске православне цркве у Покрајини, очувања целокупног српског верског и културног наслеђа на Косову и Метохији, као и интереса неалбанских заједница.
Народна скупштина посебно обавезује државни преговарачки тим да у наставку преговора изнесе став Републике Србије о целини Предлога специјалног изасланика ГС УН, формулишући, у складу са овом резолуцијом, своје конкретне предлоге и решења, као и да одмах по повратку са преговора поднесе извештај Народној скупштини, која одлучује о даљем току преговора.
Залажући се за компромисно, споразумно решење будућег статуса Косова и Метохије, Народна скупштина указује на то да би наметнута независност Покрајине имала несагледиве негативне последице. Такав исход би далекосежно дестабилизовао прилике у региону, отежао европску перспективу целог западног Балкана и представљао би изузетно опасан преседан за решавање мањинских питања и територијалних спорова широм Европе и света. Стога, Народна скупштина позива све државе, међународне организације и друге међународне чиниоце да се супротставе угрожавању суверенитета и територијалног интегритета Републике Србије и одбаце било какво наметнуто решење будућег статуса Косова и Метохије.
Полазећи и од члана 8. Устава Републике Србије који констатује да је “територија Републике Србије јединствена и недељива”, а “граница Републике Србије неповредива”, као и од члана 182. који утврђује да ће се “суштинска аутономија Аутономне покрајине Косово и Метохија уредити посебним законом који се доноси по поступку предвиђеном за промену Устава”,
Полазећи истовремено и од основних начела и норми међународног права, а посебно од Повеље Уједињених нација, Завршног акта Конференције о европској безбедности и сарадњи из Хелсинкија (1975) и других докумената међународних организација у којима се државни суверенитет и територијални интегритет одређују као темељи савременог међународног поретка,
Подсећајући да је Резолуција Савета безбедности УН бр. 1244 (1999), уз гарантовање суверенитета и територијалног интегритета СР Југославије, одредила положај Косова и Метохије као суштинску аутономију унутар СРЈ, чији је Република Србија међународноправни следбеник,
Уверени да се питање будућег статуса Косова и Метохије мора решавати на темељу основних начела и норми међународног права, а тежећи мирном, свеобухватном и трајном решењу путем преговора,
Имајући у виду да је специјални изасланик генералног секретара УН за будући статус Косова Марти Ахтисари предао државним органима Републике Србије свој “Предлог за свеобухватно решење статуса Косова”, који не уважава суверенитет и територијални интегритет Републике Србије у односу на Косово и Метохију, а истовремено предлаже да Косову и Метохији буде признат низ права и прерогатива који припадају само сувереним државама,
Потврђујући још једном Резолуцију Народне скупштине Републике Србије усвојену 21. новембра 2005. године о мандату за политичке разговоре о будућем статусу Косова и Метохије, а посебно став да би “Народна скупштина Републике Србије свако наметнуто решење будућег статуса Косова и Метохије прогласила нелегитимним, противправним и неважећим”,
Потврђујући и Платформу државног преговарачког тима о будућем статусу Косова и Метохије од 5. јануара 2006, основне ставове изнесене у говорима председника Републике Србије Бориса Тадића и председника Владе Републике Србије Војислава Коштунице на бечким преговорима 24. јула 2006, као и садржину докумената које је државни преговарачки тим изложио током 2006. године на преговорима у Бечу (о децентрализацији власти у Покрајини и оснивању нових општина са српском већином, заштити Српске православне цркве, њених цркава и манастира, њене имовине и српског културног наслеђа у Покрајини, економским и другим питањима),
Народна скупштина Републике Србије утврђује следеће ставове:
Народна скупштина Републике Србије закључује да Предлог специјалног изасланика ГС УН Мартија Ахтисарија крши основне принципе међународног права јер не уважава суверенитет и територијални интегритет Републике Србије у односу на Косово и Метохију. У овом предлогу Косову и Метохији се неосновано и у супротности са међународним правом придају атрибути суверене државе, чиме се на противправни начин полажу темељи за стварање нове независне државе на територији Србије.
Народна скупштина стога одбацује све ставове из Предлога специјалног изасланика генералног секретара УН којима се крши сувереност и територијални интегритет Републике Србије као међународно признате државе. Народна скупштина упозорава да се на овај начин доводи у питање могућност постизања компромисног, споразумног решења као основног циља преговора о будућем статусу Косова и Метохије.
Народна скупштина још једном истиче да се само преговорима под окриљем Уједињених нација, без притисака и вештачки одређених рокова, може доћи до узајамно прихватљивог и трајног решења, које ће бити у складу са међународним правом и демократским вредностима уграђеним у темеље савремених држава и њихових међусобних односа.
Полазећи од овог суштинског опредељења, Народна скупштина обнавља мандат државном преговарачком тиму и обавезује га да на предстојећим преговорима у Бечу о будућем статусу Косова и Метохије заступа претходном Резолуцијом Народне скупштине усвојену а овом резолуцијом потврђену политику одбране суверенитета и територијалног интегритета Републике Србије, заштите права и интереса српског народа и Српске православне цркве у Покрајини, очувања целокупног српског верског и културног наслеђа на Косову и Метохији, као и интереса неалбанских заједница.
Народна скупштина посебно обавезује државни преговарачки тим да у наставку преговора изнесе став Републике Србије о целини Предлога специјалног изасланика ГС УН, формулишући, у складу са овом резолуцијом, своје конкретне предлоге и решења, као и да одмах по повратку са преговора поднесе извештај Народној скупштини, која одлучује о даљем току преговора.
Залажући се за компромисно, споразумно решење будућег статуса Косова и Метохије, Народна скупштина указује на то да би наметнута независност Покрајине имала несагледиве негативне последице. Такав исход би далекосежно дестабилизовао прилике у региону, отежао европску перспективу целог западног Балкана и представљао би изузетно опасан преседан за решавање мањинских питања и територијалних спорова широм Европе и света. Стога, Народна скупштина позива све државе, међународне организације и друге међународне чиниоце да се супротставе угрожавању суверенитета и територијалног интегритета Републике Србије и одбаце било какво наметнуто решење будућег статуса Косова и Метохије.