Влада Републике Србије - Др Зоран Ђинђић (1952-2003)

Др Зоран Ђинђић (1952-2003)

Рођен је 1952. године у Босанском Шамцу. Филозофски факултет је завршио у Београду 1974. године. Филозофију је докторирао 1979. године на немачком универзитету "Konstantz", где му је ментор био др Јирген Хабермас, један од најугледнијих светских филозофа.

Есеји и радови др Ђинђића, једног од водећих интелектуалаца Србије, објављивани су у "Ставу", "Књижевним новинама" и "Књижевној речи". Он је, такође, познат по својим књигама "Србија ни на истоку ни на западу", "Субјективност и насиље", "Југославија као недовршена држава" и "Јесен дијалектике".

Др Зоран Ђинђић је као студент активно учествовао у опозицији за време Титове Југославије. Због покушаја да оснује аутономну студентску организацију са лидерима студената из Загреба и Љубљане, ухапшен је и осуђен на годину дана затвора.

Једно време др Ђинђић је предавао филозофију на Универзитету у Новом Саду, после чега се 1989. године удружио са другим истакнутим српским дисидентним писцима и интелектуалцима и основао Демократску странку. Годину дана касније, на годишњој конвенцији Демократске странке, изабран је за председника Извршног одбора ове странке. Јануара 1994. године, др Зоран Ђинђић је изабран за председника Демократске странке.

За посланика у Скупштини Србије др Ђинђић је изабран 1990. године, када постаје и шеф посланичке групе Демократске странке у републичком парламенту. Године 1993. постаје члан Већа република у савезном парламенту. После 88 дана грађанских и студентских протеста против изборне крађе 1997. године, изабран је за првог некомунистичког градоначелника Београда.

Јуна 2000. године постао је координатор Савеза за промене, највеће демократске коалиције у Србији. Августа исте године постао је менаџер предизборне кампање Демократске опозиције Србије.

За председника Владе Републике Србије био је изабран 25. јануара 2001. године. Говорио је немачки и енглески језик. Убијен је у атентату 12. марта 2003. године испред зграде Владе Србије. За собом је оставио супругу Ружицу, сина Луку и ћерку Јовану.