Србија се налази у централном делу Балканског полуострва, на најважнијим путним правцима који повезују Европу и Азију и заузима површину од 88.499 квадратних километара. Подељена је на пет региона (Београдски регион, Регион Војводине, Регион Шумадије и западне Србије, Регион јужне и источне Србије и Регион Косово и Метохија), који обухватају Град Београд као посебну територијалну јединицу и 30 управних области.
Она је у западноевропској временској зони (један сат испред гриничког времена). Има умереноконтиненталну климу, са постепеним прелазом између четири годишња доба.
Србија је раскрсница Европе и геополитички важна територија. Међународни путеви и железничке пруге, који пролазе долинама њених река, чине најкраћу везу између западне и централне Европе, с једне, и Блиског истока, Азије и Африке, с друге стране. Ови путеви прате правац долине реке Мораве, који се код Ниша раздваја на два крака. Један прати Јужну Мораву и Вардарску долину до Солуна, а други реку Нишаву према Софији и Истанбулу.
Реке Србије припадају басенима Црног, Јадранског и Егејског мора. Три су пловне: Дунав, Сава и Тиса. Најдужа река је Дунав, који кроз Србију тече 588 километара, од својих 2.857 километара укупног тока. Дунавски басен је одувек био важан за Србију. Септембра 1992, када је отворен канал Рајна–Мајна–Дунав, Црно море и луке Блиског и Далеког истока су постале много ближе Европи. Веза са Јадранским морем и Црном Гором је пруга Београд–Бар.
Северни део Србије, Војводина, претежно је равничарски, док су централни и јужни делови брдовити и планински. Равнице су у Панонској низији и њеним ободним деловима: Мачва, Посавина, Поморавље, Стиг и Неготинска крајина у источној Србији). Србија има 55 одсто обрадиве површине, док је 27 одсто под шумом. Висину од преко 2.000 метара достиже 15 планинских врхова, од којих је највиши Ђеравица на Проклетијама (2.656 метара).
Дужина граница Србије је 2.361,7 километара (сувоземна 1.567,3 километра, речна 751,1 километар и језерска 43,3 километра). На истоку Србија се граничи са Бугарском, на североистоку са Румунијом, на северу са Мађарском, на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином, на југозападу са Црном Гором, а на југу са Албанијом и Македонијом.
Она је у западноевропској временској зони (један сат испред гриничког времена). Има умереноконтиненталну климу, са постепеним прелазом између четири годишња доба.
|
Реке Србије припадају басенима Црног, Јадранског и Егејског мора. Три су пловне: Дунав, Сава и Тиса. Најдужа река је Дунав, који кроз Србију тече 588 километара, од својих 2.857 километара укупног тока. Дунавски басен је одувек био важан за Србију. Септембра 1992, када је отворен канал Рајна–Мајна–Дунав, Црно море и луке Блиског и Далеког истока су постале много ближе Европи. Веза са Јадранским морем и Црном Гором је пруга Београд–Бар.
|
Дужина граница Србије је 2.361,7 километара (сувоземна 1.567,3 километра, речна 751,1 километар и језерска 43,3 километра). На истоку Србија се граничи са Бугарском, на североистоку са Румунијом, на северу са Мађарском, на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином, на југозападу са Црном Гором, а на југу са Албанијом и Македонијом.